Insomnia

Kako volim ovo doba dana\noci. Oko mene je sve tiho, samo lagana muzika opusta mozak. Ponekad se pitam da li moj mozak uopste ima off dugme. Radi i kad spavam a tako bih voljela da nakratko kazem zbogom pameti, da odmorim i ne razmisljam. A misli je uvijek puno...za moj ukus i previse. Ovih dana stalno razmisljam o njemu...nisam normalna. Danas mu je rodjendan pa se sjetih ovog dana prosle godine i obecanje : poslednji rodjendan bez mene. Nije poslednji, ali je bez mene. Pitam se kako je, sta radi, da li je nocna koju sam najvise voljela...i stalno se nadam da je dobro. Da ga nisam unakazila u ljubavi, da nije ponovo postao nepovjerljiv prema zenama, brine li o kcerci, vidja li bivsu...puno pitanja i svako ostaje bez odgovora. Pitam se misli li on na mene, brine li se...ali najbolje je ovako. Prebolice-prebolicu. Ostaje samo pitanje: sta bi bilo, da je bilo?!